-
- Vrsta/tip rada: Seminar za lekare u praksi
- PREGLEDAJTE RAD
- PREUZMITE RAD
-
- 359 pregleda
- 968 puta preuzet
Sažetak
Uvod. Koronavirusi su prvi put izolovani 1962. godine, pripadaju porodici Coronavirinae potfamiliji Orthocoronavirinae. Korona virus je kompleksna multisistemska bolest koja ostavlja posledice na sve organske sisteme.
Respiratorne menifestacije. U sklopu COVID pneumonije prisutni su: povišena temperatura, slabost, malaksalost, anosmija, ageuzija, tahipnea i dispnea. Akutni respiratorni distres sindrom predstavlja najteži oblik oštećenja pluća, manifestuje se izraženom respiratornom insuficijencijom koja zahteva visoku potporu kiseonikom.
Kardiovaskularni poremećaji. Najčešće kliničke prezentacije koronavirusne infekcije su: akutni koronarni sindrom − infarkt miokarda, aritmije, miokarditis, mioperikarditis, perikardna efuzija i tromboembolijske komplikacije.
Neurološki poremećaji. Najčešći neurološki simptom je glavobolja koja nastaje aktivacijom završetaka trigeminalnog nerva usled infekcije koronavirusom. Kod težih formi bolesti prisutni su: ageuzije, anosmija, poremećaj svesti, koncentracija i encefalopatija.
Bubrežni poremećaji. Uticaj koronavi rusne infekcije registrovan je u svim bubrežnim strukturama sa predominantnim tropizmom prema glomerulskim ćelijama. Postoje dva tipa bubrežnog oštećenja − blaga i teška forma koja zahteva hemodijalizu.
Promene na koži. Kožne promene se pojavljuju zbog poremećaja koagulacije i inflamacije zida malih krvnih sudova.
Oftalmološke manifestacije. Najznačajnija oftalmološka manifestacija je folikularni konjuktivitis koji se može pojaviti u ranoj i kasnoj fazi bolesti.
Zaključak. Prognoza bolesti zavisi od reperkusija na organske sisteme koronavirusne infekcije, starosti bolesnika, pridruženih komorbiditeta i momenta započinjanja lečenja.