-
- Vrsta/tip rada: Originalni naučni rad
- PREGLEDAJTE RAD
- PREUZMITE RAD
-
- 384 pregleda
- 1261 puta preuzet
Sažetak
Uvod. Sepsa predstavlja odgovor organizma na infekciju, dovodeći do oštećenja tkiva i organa. Iako se smatralo da je febrilnost vrlo važan znak sepse, dokazano je da polovina kritično bolesnih pacijenata sa sepsom nema povišenu telesnu temperaturu u momentu postavljnja dijagnoze sepse. Neuspeh povećanja telesne temperature može predstavljati ozbiljan poremećaj termoregulacionog odgovora na infekciju i samim tim odraz ozbiljnosti bolesti. Ciljevi ovog israživanja su utvrđivanje procenta obolelih od sepse bez povišene telesne temperature i poređenje kliničke slike i ishoda bolesti u odnosu na bolesnike sa povišenom telesnom temperaturom.
Materijal i metode. Retrospektivnom studijom je obuhvaćeno 597 pacijenata obolelih od sepse, a pacijenti su podeljeni u dve grupe, od kojih je prva obuhvatala pacijente sa povišenom telesnom temperaturom (≥ 37,7° C), a druga grupa pacijente koji su afebrilni (< 37,7° C). Za sve pacijente prikupljeni su i analizirani demografski podaci, podaci o kliničkim i laboratorijskim vrednostima, parametri gasnih analiza kao i podaci o uzročniku bolesti, dužina hospitalizacije i podaci o ishodu bolesti.
Rezultati. Rezultati pokazuju da čak 41,9% pacijenata obolelih od sepse nije imalo povišenu temperaturu u prvih 24 h hospitalizacije. U grupi afebrilnih bolesnika veća je prosečna starost i češći su komorbditeti. Oboleli sa povišenom telesnom temperaturom imali su značajno manji stepen organske disfunkcije meren Skorom za sekvencijalnu procenu otkazivanja organa u odnosu na afebrilne bolesnike. U grupi afebrilnih bolesnika preminulo je njih 29,2%, naspram18,4% preminulih febrilnih pacijenata.
Zaključak. Odsustvo febrilnosti ne isključuje dijagnozu sepse, već nasuprot tome, povezuje se sa većom organskom disfunkcijom i većim mortalitetom, pri čemu posebno izloženu kategoriju čine stariji bolesnici.