-
- Vrsta/tip rada: Seminar iz medicine
- PREGLEDAJTE RAD
- PREUZMITE RAD
-
- 16 pregleda
- 5 puta preuzet
Sažetak
Uvod. Precizna procena biološke zrelosti ima ključni značaj za pravilan izbor vremena i planiranje ortodontske terapije. Dentalna i skeletna starost predstavljaju najčešće korišćene pokazatelje, ali njihov međusobni odnos može varirati u zavisnosti od uzrasta i individualnih faktora. Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita odnos između dentalne i skeletne starosti kod devojčica uzrasta od 9 do 11,9 godina u Vojvodini, kao i da se utvrdi postojanje statistički značajnih razlika između ovih parametara.
Materijal i metode. Istraživanje je obuhvatilo medicinsku dokumentaciju 56 devojčica prosečnog uzrasta 10,7 ± 0,92 godine, lečenih na Odeljenju za ortopediju vilica Klinike za stomatologiju Vojvodine. Dentalna starost određena je Demirjian metodom na ortopantomografskim snimcima, dok je skeletna starost procenjena analizom trećeg i četvrtog cervikalnog pršljena na telerendgen snimcima. Statistička obrada obuhvatila je izračunavanje srednjih vrednosti, standardne devijacije i primenu t-testa za celokupan uzorak i pojedinačne starosne grupe (9, 10 i 11 godina).
Rezultati. Prosečna hronološka, dentalna i skeletna starost iznosile su 10,27, 10,72 i 11,84 godine. Statistički značajna razlika između dentalne i skeletne starosti utvrđena je za celokupan uzorak (p < 0,05), kao i za uzraste od 9 i 10 godina. Kod jedanaestogodišnjakinja nije utvrđena statistički značajna razlika. Uočeno je smanjenje razlike između dentalne i skeletne starosti sa porastom uzrasta.
Zaključak. Dentalna i ske letna starost nisu uvek u pouzdanoj korelaciji u mlađim uzrastima, što ukazuje na potrebu za individualnim pristupom u planiranju ortodontske terapije. U uzrastu oko 11 godina dentalna starost postaje pouzdaniji pokazatelj biološke zrelosti.