-
- Vrsta/tip rada: Pregledni (revijski) članak
- PREGLEDAJTE RAD
- PREUZMITE RAD
-
- 170 pregleda
- 131 puta preuzet
Sažetak
Uvod. Uprkos novim terapijskim modalitetima, hemioterapija i dalje predstavlja okosnicu lečenja širokog spektra zloćudnih bolesti, a svi hemioterapijski agensi mogu izazvati reakcije preosetljivosti.
Pregled literature. Najveći broj hipersenzitivnih reak cija uzrokuju jedinjenja platine i taksani. Najčešće korišćene klasifikacije hipersenzitivnih reakcija su Braunova klasifikacija i Zajednički terminološki kriterijumi za neželjena dejstva. Dijagnostički testovi se dele na in vivo provokacione testove i in vitro testove. Najbolje rezultate dobijamo ukoliko kožne testove spro vodimo u periodu od šest nedelja do najkasnije šest meseci od alergijske reakcije. Pozitivni rezultati kožnih testova pokazuju da je pacijent pod značajnim rizikom od anafilaksije ako se lek ponovo primeni bez mera opreza. Pre ponovne primene leka potrebno je sprovesti desenzibilizaciju ukoliko ne postoji ekvivalentna supstituciona terapija. Desenzibilizacija uključuje ponovnu primenu leka u visokokontrolisanim uslovima, koristeći postupne korake u kojima se najpre primenjuje niska doza leka, a kroz svaki sledeći korak doza se postepeno povećava.
Zaključak. Razumevanje molekularnih mehanizama hipersenzitivnih reakcija, poznavanje njihove kliničke slike i klasifikacije, kao i poznavanje dijagnostičkih testova ključni su za pravilan odabir bolesnika za desenzibilizaciju. Važno je naglasiti važnost multidisciplinarnog tima alergologa i onkologa u evaluaciji onkoloških bolesnika i donošenju odluka za primenu najboljeg terapijskog modaliteta za svakog pojedinog bolesnika.